Kad je Sudama vipra došao Krišni u Dvaraku, ne samo da ga je Krišna posjeo na svoj krevet i oprao mu stopala, već mu je dao i jedan Svoj žuti dhoti te ukrase, da Mu prijatelj bude dostojno urešen. No, kad je Sudama odlazio kući, Krišna je zatražio Svoj dhoti i ukrase natrag. Sudama je pomislio (Što biste vi pomislili da vam netko traži natrag dar koji vam je upravo dao?:) : Kako je moj Gospodin brižan! Uzeo je natrag ukrase i raskošnu odjeću kako me netko putem zbog toga ne bi napao i orobio, kako bih sretno stigao natrag kući! A što je Krišna zapravo razmišljao pri tom činu? Krišna je htio mahu Svog bhakte! A znao je da Mu je ovaj ne bi svojevoljno dao ako bi mu tako predstavio stvar!
Kako bi bilo lijepo kad bismo i mi u svakom trenutku mogli prepoznati Gospodinovu pravu nakanu iza stvari koje nam se događaju u životu! Koji bi to bezbrižan život bio!
(Gauranga das, Soho)